| mf.subject.keywords |
Захваљујући астроному и геофизичару Милану Недељковићу (1857,
Београд – 1950, Београд) оснивачу и управнику Астрономске и метеоролошке
опсерваторије у Београду, Опсерваторија је имала пионирску улогу и у развоју
српске сеизмологије. Наиме 1901. преузела је од Геолошког завода Филозофског
факултета прикупљање података о земљотресима (за те потребе користила је своју
мрежу метеоролошких станица), а 1904. године у њеном парку почео је са радом
сеизмолошки павиљон, чијим су сеизмографом први пут код нас регистровани
земљотреси.
У питању је микросеизмограф Винчентини-Конкољевог типа, који је М.
Недељковић добио од мађарског астронома и геофизичара пл. Миклоша Конколија
Тегеа (1842 – 1916), иначе директора краљевских опсерваторија (астрономске и
метеоролошке) у Угарској. Сеизмолошки рад Опсерваторије публикован је у
домаћим и страним публикацијама. Због недостатка новчаних средстава «Сеиз-
молошка опсерваторија» престала је са радом 1910. године. Исте године, Општина
београдска, за потребе Соколског удружења, одузела је Опсерваторији «сеиз-
молошки плац», површине 6000 м2.
На Опсерваторији, прве сеизмолошке кораке начинио је наш највећи сеизмолог
Јеленко Михаиловић (1868, Врбица код Књажевца – 1956, Београд), ђак М. Недељ-
ковића на Великој школи, а затим и најважнији сарадник, скоро 14 година. Био је
главни извршилац макросеизмичких, од јануара 1901. до краја 1905, и микросеиз-
мичких послова, од половине 1904. до краја 1905. године. После њиховог разлаза, Ј.
Михаиловић и геолог др Светолик Радовановић, без консултација са М. Недељко-
вићем, почетком 1906. организују при Геолошком заводу поново сеизмолошку
службу, која је 1910. добила своју Сеизмолошку станицу у Ташмајданском парку.
После Првог светског рата, 1919. године, Сеизмолошка станица је постала
самостална установа, Сеизмолошки завод. На њеном челу се све до своје смрти,
1956. године, налазио Јеленко Михаиловић. На крају напоменимо да је Ј.
Михаиловић, после напуштања Опсерваторије 1906. године, под својим именом у
различитим публикацијама објавио петогодишњи макросеизмички рад Опсерва-
торије, на којем је сам био највише ангажован. |
en_US |